Ko smo, od čega smo, gde smo i od koga nastali? Kako je duh procvetao i čudo se dogodilo baš u mestu gde je beda stalno nastanjena, a blagostanje tek povremeno na kratko svrati?
Sa tragovima „leskovačkog čuda”, iako to ne znamo, svakodnevno se srećemo. Kroz „leskovački roštilj”, karikirajući dijalekt, melodični govor koji je pravo bogatstvo, „paprikarenje”, priče o leskovačkim štofovima, sapunima, lekovima, šamponima i, na kraju o specifičnom duhu koji je i danas pogonsko gorivo za vanvremensku fabriku smeha. Nekim čudom uprkos brojnim preprekama, ta jedinstvena fabrika nikada nije prestala da radi.
Ovo je prilika i da sačuvamo od zaborava „velike Leskovčane” iz brojnih familija koje su postavile temelje leskovačkog čuda. Svi oni, realni junaci, poslužili su kao inspiracija za kreiranje junaka našeg filma.
Bilo jednom, neka bude opet.
Bajke obično govore o nekom svetu koji ne postoji.
A priče iz istorije, makar one priče sa ovih prostora, često nisu bajke.
Film „Bilo jednom u Srbiji“ spaja bajku sa istorijom. A taj se spoj zaista dogodio: Bilo jednom, ali zaista, u Leskovcu, na početku XX veka…
Industrijalci tog doba, a ovog grada, postigli su ono u šta možda ni sami nisu verovali. Jedan vek kasnije pojavljuje se, evo, film koji njihovo delo prepričava. To film čini pokazujući lepotu kostima, scenografije, pejzaža, običaja i kulture tog vremena. To čini i pokazujući ljubav, jer bez dobre ljubavne priče nema ni dobrog filma.
A ovaj film ih ima čak dve.
I srećan kraj, posle leskovačke drame u tri čina.
Tokom i posle Prvog svetskog rata, dva mladića i dve devojke iz Leskovca – Cone i Dine – i Zorka i Ružica – imali su različite sudbine. Dineta su saveznici odveli do Pariza, gde je naučio sve o lepotama života i svetlima metropole. Cone je, posle ranjavanja i amnezije, završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je naučio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha
Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka” koji su osetili u „velikom svetu”, dva mladića vraćaju se u svoj oronuli Leskovac. Dine u svoj mali, sada već nepostojeći bioskop, a Cone svojoj verenici Zorki, koja posle pet godina čekanja, nevoljno daje pristanak da je otac uda za ratnog liferanta. Cone će pokušati svoju staru ljubav da vrati, a Dine da svoju novu ljubav pronađe.
I tako počinje borba „starog” i „novog”, u svakom smislu.
Za velika dela potrebno je sasvim malo prave ljubavi.
Autor i producent
ZVONIMIR ŠIMUNEC
Izvršni producent
MIROSLAV MOGOROVIĆ
Reditelj
PETAR RISTOVSKI
Scenario
ZVONIMIR ŠIMUNEC,
VLADIMIR ANDRIĆ,
MAJDA ŠIMUNEC
Direktor fotografije
DALIBOR TONKOVIĆ
Scenografkinja
ANA MILOŠEVIĆ
Kostimografkinja
DRAGICA LAUŠEVIĆ
Producent
LE FILM
Koproducenti
MEDIA HOUSE
DME VIDEO
SOUL FOOD FILMS
Cone
VIKTOR SAVIĆ
Dine
NEMANJA OLIVERIĆ
Zorka
TEODORA RISTOVSKI
Ružica
SLOBODA MIĆALOVIĆ
Aćim
RADOVAN VUJOVIĆ
Trajko
ZORAN CVIJANOVIĆ
Gazda Mita
PREDRAG MIKI MANOJLOVIĆ
Gradonačelnik
IVAN BEKJAREV
(1946-2020)
Film „Bilo jednom u Srbiji“, deo je multimedijalnog projekta obnavljanja sećanja na davni period eksplozivnog razvoja Leskovca.
U okviru ovog jedinstvenog projekta, započetog 2012. godine, izdata je monografija o zlatnom dobu ovog grada, održavane su izložbe i predavanja, a sem igranog filma kreiran je i dokumentarni.
Pored svega ovoga, kroz mnogobrojne nastupe u medijima domaća javnost je dodatno podsećana na istoriju jedinog svetskog „Malog Mančestera“, na prelazu između dva moderna veka.
Neka „Bilo jednom“ traje i dalje!
Filmovi epohe, a posebno oni koji su snimljeni na lokalnom dijalektu (Zona Zamfirova, Ivkova slava), bili su najgledaniji srpski filmovi poslednjih decenija. Uz to, motiv da snimimo ovakav film je ujedno i pokušaj da sačuvamo od zaborava pravu riznicu baštine lokalnog!
Iskazujući poštovanje prema duhovnom blagu Leskovca – brenda među srpskim gradovima i dragulja Južne Srbije – poštujemo sve što nas je određivalo i unapređivalo. Pamćenje prošlosti Leskovca može nam pokazati put ka nekim novim uspesima. Zato je priča o Conetu i Dinetu mnogo više od istorije jednog malog grada.
Pamtimo, da bismo ponovili.